Prelazak na električna vozila može uticati na tržište masovnog prevoza pošto izgleda da su autobusi popularan izbor za pokretača promene.
To je nagovešteno u nedavnom intervjuu sa izvršnim direktorom kompanije Proterra, Rajanom Poplom, kao i u zakonodavstvu koje su uveli trojica demokratskih kandidata za predsednika.
Popl je u nedavnom intervjuu za Blumberg izjavio da uvođenje isključivo električnih autobusa u vozni park nimalo nije daleko od realnosti.
„Usudio bih se da kažem da je u ovom trenutku to neizbežno”, izjavio je za taj vebsajt. „Neki od glavnih srednjeameričkih gradova okreću se isključivo električnom prevozu. Što duže se koristi dizel, više se rizikuje karijera. Na kraju neko može doći i reći: 'Stanite, protraćili ste 40 miliona USD poreskih obveznika jer ste mislili da je teško preći na električna vozila?'”
Popl je citirao činjenicu da energetski trošak tipičnog električnog autobusa iznosi oko 40 centi na 1,8 km, dok kod dizela iznosi 75 centi za istu razdaljinu. Opomena, naravno, leži u avansnom plaćanju promene voznog parka – naročito u velikim gradovima.
Stoga su manji gradovi, poput Park Sitija (savezna država Juta) i Sent Pitersberga (Florida), počeli da uvode opcije električnih autobusa dok veliki gradovi s metroima i dalje kaskaju – premda su u gradu Njujorku namerili da prebace komunalne usluge na kompaniju eMack Trucks za prikupljanje smeća.
„Većina gradova koji su uveli ovaj vid transporta su manji i prilagodljiviji. Primer je San Hoze koji je uveo taj vid transporta pre San Franciska. Ili Park Siti pre nego Solt Lejk Siti”, kazao je Popl. „Ali neki od većih gradova kulturno su se pretvarali da će biti prvi koji će ih uvesti, uključujući Los Anđeles, Sijetl i Dalas.
„Zahtevi velikih gradova po osnovu proizvoda su oštriji. Njujork je odličan primer. Taj grad verovatno ima najoštrije zahteve u pogledu strukturnog testiranja nego za bilo koji drugi vozni park. To je jedan od razloga zbog kojih, čak i u oblasti dizelskih autobusa, postoji veoma mali broj kvalifikovanih prodavaca koji mogu prodavati bilo šta gradu Njujorku. Na neki način, prodaja gradu Njujorku jednaka je spremnosti za finalnu utakmicu američke fudbalske lige.”
Naredni talas promene može nastati na učeničkim autobuskim stajalištima širom zemlje.
U junu je grupa senatora, u kojoj su bili Kamala Haris, Kori Buker i Berni Sanders, potpomogla sponzorisanje Zakona o čistim školskim autobusima, koji bi trebalo da tokom petogodišnjeg perioda obezbedi preko 1 milijarde USD za finansiranje električnih školskih autobusa i infrastrukturu za napajanje u oblastima s nižim primanjima.
„Naša deca zaslužuju zdravije okruženje u kome će moći da uče i rastu – u školama, kod kuće i bilo gde usput”, objavila je Harisova na svom vebsajtu. „Znamo da učenici udišu zagađeni vazduh na putu do škole i znamo da taj teret neproporcionalno pada na učenike s nižim primanjima i na obojene učenike. Moramo se pokrenuti da bismo ih zaštitili. Uvođenje autobusa na struju u školski autobuski vozni park očistiće vazduh koji učenici udišu i pomoći će u borbi protiv klimatskih promena koja predstavlja pretnju njihovoj budućnosti.”
Na vebsajtu je navedeno i da školski autobusi čine gotovo 90 odsto autobuskih voznih parkova u Americi a koji pređu gotovo 5,3 milijarde km tokom samo jedne kalendarske godine. Pogodnosti za životnu sredinu u vidu smanjenja količine zagađenja skoro da se podrazumevaju.
Popl takođe navodi i da se očekuju promene u industriji i ističe činjenicu da ne postoji bolji razlog za obustavljanje kupovine proizvoda koji nisu pogodni za životnu sredinu.
„Kompanije koje proizvode vozila na dizel nisu nešto posebno dobre u plasiranju proizvoda na tržište, nego je stvar u tome što kada dođe vreme javne nabavke, prethodni ugovor se samo prekopira i dostavi prodavcu”, rekao je.
„Prodavac autobusa na dizel sigurno ne dođe da predstavi crni dim iz autobusa kao nešto što je veoma dobro. Udeo fosilnih goriva na tržištu održava se tako što ljudi ne obraćaju pažnju. Kad biste samo znali da grad Njujork treba da kupi 500 autobusa na dizel gorivo da saobraćaju kroz vaše susedstvo, sigurno biste otišli na sastanak i obratili se javnosti na sledeći način: 'Ovo je jako glupa ideja i ne želim da moja deca udišu dizel.' Međutim, često se desi da to prođe neopaženo.”
